4,07/6

indeks medijske i digitalne
pismenosti u Srbiji

 
 
 
 

Indeks medijske pismenosti

je percepcija građana kako se oni snalaze u medijskom okruženju, koliko proveravaju izvore, koliko su pažljivi, fokusirani i svesni mogućih izazova.

Indeks nije evaluiran spolja, po objektivniziranim merilima, već je plod samoevaluacije građana do 60 godina starosti.

Građani su odgovarali sa „Da“ i „Ne“ na šest pitanja i maksimalan indeks iznosi šest.

Prosečna ocena medijske pismenosti građana Srbije na skali od 0 do šest (ne snalaze se u medijskom okruženju – snalaze se u medijskom okruženju) iznosi 4.07.

Na našoj šestostepenoj skali

  1. nedovoljna usklađenost s kriterijumima (0-1.24)
  2. dovoljna usklađenost (1.25-2.49)
  3. dobra usklađenost (2.50-3.74)
  4. vrlo dobra usklađenost (3.75-4.99)
  5. odlična usklađenost (5.00-6.00) – indeks pripada krugu vrlo dobre usklađenosti sa (idealnim) kriterijumima.

DA LI VI LIČNO KORISTITE INTERNET?

Danas se medijska i informacijska pismenost smatra jednom od krovnih veština, pogotovo u kontekstu digitalne transformacije društva.

U prethodnih godinu dana u Srbiji je prvi put u ovom delu Evrope urađeno detaljno istraživanje koje ima za cilj da nam otkrije koliko građani, kompanije, mediji, državna uprava, nastavnici, influenseri i drugi razumeju medijsko i digitalno okruženje, kako koriste različite kanale, kako percipiraju digitalni svet oko sebe i koliko su i na koji način deo četvrte industrijske revolucije.

građani i privreda imaju visok nivo razumevanja medijskog i digitalnog okruženja, kompetentno koriste digitalne kanale koji su im dostupni, umeju da prepoznaju spin i lažne vesti i u mnogim oblastima su iznad evropskog proseka.

Da li obraćate pažnju na izvore medijskih informacija

GRAĐANI I MEDIJI: konzumacija, navike i medijska pismenost

PDF, 4 MB

Količina informacija kojoj smo izloženi iz dana u dan je zaista zapanjujuća.

U opsežnom istraživanju “Science” magazina iz 2011. godine, jasno se navodi da svakodnevno primamo pet puta veću količinu sadržaja nego što smo to činili na primer 1986. godine. Sa našim daleko smanjenim kapacititetom pažnje na oko osam sekundi u digitalnom svetu, navikli smo se da gledamo površno na stvari. Naročito u Srbiji imamo osećaj da smo neprekidno izloženi „bombardovanju“ informacija u čiju pouzdanost neprekidno sumnjamo. Pre samo nekoliko meseci mislili smo da imamo sve pod kontrolom, međutim pandemija COVID-19 globalno je okrenula pravila ponšanja. Naši dani će bar neko izvesno vreme nastaviti da izgledaju drugačije, tako da je jako važno uspostaviti „novu normalnost“. A samim tim i bolju pismenost svih nas.

Nepismenost pažnje, svakako je jedna od najvećih prepreka za naše obrazovanje i način funkcionisanja u budućnosti, gde ćemo se mnogo više oslanjati na samostalno učenje i usavršavanje. A to je teško sprovoditi u vremenu u kome trenutno živimo, vremenu distrakcija svih vrsta i oblika. Nedostatku svesti kod ljudi bez ikakve sumnje doprinosi i odsustvo sistema, odnosno čvrste strukture pristupa medijskoj i digitalnoj pismenosti. U tom cilju, adekvatni mehanizmi i platforme, učinili bi postojeću, “mutnu” sliku,

ali i unapredili svačije snalaženje u prezasićenom svetu informacija. Negativni trend u kome vlada neznanje, ali i opšta ravnodušnost, doveo je do toga da je stanovništvu onemogućeno da odgovorno i s kritičkom distancom koriste postojeće medijske i digitalne sadržaje.

Inicijativa za novu medijsku i digitalnu pismenost želi da doprinese stvaranju društva medijski i digitalno svesnih i odgovornih građanki i građana, s obzirom da ćemo se teško nositi s problemima novije realnosti ukoliko ne postanemo pismeni na nove načine. Motiv više nam je podizanje opšte svesti o važnosti medijskog i digitalnog opismenjavanja, kako bismo pozitivno uticali na razvoj obrazovnih programa i drugih korisnih alata koji osnažuju veštine donošanja svakodnevnih odluka. Ovakav pristup osmišljen je da pomogne podizanju zajedničke sigurnosti i zaštite naše privatnosti, ali i unapređenju komunikacije u domenu digitalnog sveta.